Bitka za kontrolu nad tokovima novca (Photo: Shutterstock)
JPMorgan Chase, Citigroup, Bank of America, Wells Fargo i druge velike američke banke planiraju zajednički ulazak u novu fazu digitalnih plaćanja. Prema pisanju Wall Street Journala, u prvoj polovini 2027. godine trebalo bi da pokrenu zajedničku mrežu za takozvane tokenizovane depozite, digitalnu verziju bankarskog novca koji bi se kretao putem blockchain infrastrukture.
Jasnoće radi, ovo nije odgovor banaka na bitkojn i spekulativni deo kripto-tržišta, već pre svega na rast stejblkoina i kripto-firmi koje sve ozbiljnije ulaze u prostor plaćanja, međunarodnih transfera i upravljanja novcem velikih kompanija.
Mrežom bi trebalo da upravlja The Clearing House, kompanija za platnu infrastrukturu u zajedničkom vlasništvu velikih banaka.
Nije kriptovaluta, već depozit na novoj infrastrukturi
Tokenizovani depozit nije stejblkoIn ni bitkoIn. Radi se o nečemu drugom: novac koji klijent drži u banci dobija digitalni oblik i može da se prebacuje mnogo brže nego kroz klasične bankarske procedure. Praktično trenutno, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.
Novac pri tome ne napušta bankarski sistem. To je ključna razlika u odnosu na najpoznatije stejblkoIne, poput USDT-a i USDC-a, koje izdaju privatne nebankarske kompanije i čija vrednost zavisi od rezervi izdavaoca i poverenja tržišta.
Drugim rečima, banke pokušavaju da ponude brzinu i stalnu dostupnost kakvu imaju stejblkoIni, ali da novac i dalje ostane u formi regulisanog bankarskog depozita.
Zašto sad
Stejblkoini su postali ozbiljan deo globalnih finansija. Prema podacima koje navodi Rojters, USDT i USDC zajedno čine oko 85 odsto globalnog stejblkoin tržišta, vrednog oko 315 milijardi dolara. Raste i interesovanje kompanija za njihovu upotrebu u brzim međunarodnim plaćanjima i upravljanju likvidnošću.
To direktno zadire u posao banaka. Ako novac počne da kruži kroz stejblkoin ekosistem, banke mogu da izgube deo depozita, ali i deo kontrole nad platnim prometom koji im donosi provizije, podatke i poslovne odnose.
Mark Monako, šef globalnih platnih rešenja Benk of Amerika, rekao je, prema pisanju Vol Strit Džornala, da klijenti još ne traže tokenizovane depozite masovno, ali da banke žele da budu spremne kada se tražnja razvije. To je važna nijansa. Ovaj projekat nije samo odgovor na ono što se već masovno dešava, već i priprema za tržište koje banke očekuju.
Kome je namenjeno
Barem u početku, nova digitalna plaćanja nisu usmerena na obične građane. Prva ciljna grupa su multinacionalne kompanije koje svakodnevno pomeraju veliki novac između zemalja, filijala i banaka i kojima je svaki sat kašnjenja u transferu finansijski relevantan.
Multinacionalni biznis hoće najbrži i najpouzdaniji transfer novca (Photo: Shutterstock)
Planirana mreža bi trebalo da omogući brže prekogranične transfere, upravljanje likvidnošću i potencijalno programabilna plaćanja po unapred zadatim uslovima.
Za velike kompanije to znači manje čekanja, brže raspolaganje novcem i jednostavnije upravljanje sredstvima koja se nalaze u različitim bankama i na različitim tržištima.
Banke hoće da budu zajedno
JPMorgan već ima sopstveni depozitni token za institucionalne klijente, a Siti razvija sličnu uslugu. No, dosadašnja rešenja uglavnom rade zatvoreno, unutar jedne banke i za njene klijente.
Nova zajednička mreža trebalo bi da omogući međubankarska plaćanja. Tokenizovani depozit ima ograničenu vrednost ako može da se koristi samo unutar jedne banke. Mnogo je korisniji ako može da se kreće između više banaka, različitih klijenata i šireg finansijskog sistema.
Blokčejn dobavljač za tehničku infrastrukturu još nije izabran. Takođe, nije potpuno jasno koliko će mreža biti otvorena drugim bankama i kakva će biti pravila pristupa. Zbog toga ovu najavu još treba čitati kao ozbiljan strateški plan, ali ne kao gotov proizvod sa svim poznatim detaljima.
Ko će kontrolisati novac
Ovo je deo mnogo veće promene u finansijskoj industriji. Banke više ne odbacuju blokčejn kao tehnologiju. One pokušavaju da uzmu ono što je u toj tehnologiji korisno: brzinu, dostupnost 24/7, mogućnost programabilnih plaćanja, ali da sve to zadrže unutar regulisanog bankarskog sistema.
Stejblkoini su pokazali da postoji tržište za digitalni novac koji se brzo kreće. Banke sada pokušavaju da ponude sopstvenu verziju tog rešenja, ali pod drugačijim pravilima: bez napuštanja bankarskog sistema i bez oslanjanja na nebankarske izdavaoce tokena.
Zato ova vest nije samo priča o tehnologiji. Ona je priča o tome ko će kontrolisati budućnost digitalnog novca: banke, stejblkoin kompanije, kripto-platforme ili neka kombinacija svih njih.
